Iako je i dalje misterija gde i u koje svrhe je zlato prvotno korišćeno, procenjuje se da najstarije zlatne obrtnje datiraju iz 40.000. godine pre nove ere. Iako istorija zlata nije potpuno razjašnjena, ljudska fascinacija ovim sjajnim metalom traje hiljadama godina.
Tako su, pre vekovima, alhemičari sanjali o pretvaranju svega u zlato. Ova potraga, koja je trajala tokom njihovih života, osvetljava vrednost zlata i njegov značaj u ljudskoj istoriji.
Zlatni Nakit i Ogrlice
Zlatni nakit i ogrlice imaju duboku istoriju koja seže u prošlost. Najstariji poznati zlatni artefakti pronađeni su u Bugarskoj i datiraju iz 5. milenijuma pre nove ere. Osobito nalazi iz Varna nekropolisa smatraju se najranijim "dobro datiranim" zlatnim predmetima u istoriji.
U Starom Egiptu, zlatarska obrada i tehnike livenja razvijene su krajem 5. milenijuma pre nove ere i početkom 4. milenijuma, a tokom vremena zlatni nakit postao je simbol statusa i bogatstva. U Donjoj Mezopotamiji takođe su pronađeni tragovi zlatarske obrade iz početka 4. milenijuma, što pokazuje koliko je zlato u antikvitetu bilo cenjeno, ne samo zbog svoje lepote, već i zbog svoje izdržljivosti.
Prva Zlatna Kovanica
Lidijska civilizacija, smeštena na tlu Anadolije, poznata je kao mesto gde je rođena prva zlatna kovanica. Ovo zlato dobijeno je iz rudnika koji su radili za vreme kralja Midasa i verovatno je korišćeno za izradu prve kovanice oko 610. godine pre nove ere.
Egipatski vladari su takođe u 3200. godini pre nove ere oblikovali zlato u jednake šipke u kovnicama i vodili evidenciju o tome. U ovom periodu, zlato se koristilo ne samo kao nakit, već i kao mera trgovine i bogatstva.
Zlatne Karakteristike
Zlatne karakteristike izražavaju stepen čistoće zlata i to je jedan od najvažnijih faktora koji određuju kvalitet nakita. Obično se 24-karatno zlato smatra čistim zlatom, dok druge karatne vrednosti ukazuju na procenat drugih metala koji su pomešani sa zlatom.
U Turskoj, najčešće korišćene karatne vrednosti su 22 i 18, zbog svoje izdržljivosti i sjaja.
Prvo Zlatno U Osmanlijama
U Osmanskom Carstvu, štampanje zlatne novčanice nije se dogodilo sve do doba sultana Mehmeda Osvajača. Godine 1478. (H. 883) štampane su prve zlatne novčanice poznate kao "sultanije". Ove novčanice imale su 23,5 karata i težile su 3,510 grama.
Ove prve zlatne novčanice u Osmanlijama nisu bile samo ekonomski instrument, već su se smatrale vrednim predmetima koji simbolizuju moć i bogatstvo carstva.
Tradicionalna Zlatna Tržnica
Kapali Čaršija je vekovima poznata kao srce zlata i zlatarskog zanata. Od osmanskog doba, zlato je prolazilo kroz hodnike ove čaršije, pažljivo obrađivano među zlatarskim majstorima i sticalo vrednost kao investicija. Tradicija zlata u Kapali Čaršiji opstala je kao simbol kroz istoriju do današnjih dana.
Prvi Zlati u Republici
Nakon proglašenja Republike, Turska je takođe započela proces kovanje svojih zlatnih novčanica. Ovo je bio važan korak koji je simbolizovao ekonomsku nezavisnost i moć nove države. Prvi zlatni novci Republike kovali su se s ciljem jačanja ekonomske strukture tog vremena i sticanja poverenja naroda.
Danas Zlatne Cene
Danas se cene zlata neprekidno menjaju zbog ekonomskih turbulencija i globalnih nesigurnosti. Osobito nakon pandemije, vrednost zlata značajno je porasla i postalo je preferirani siguran investicioni instrument.
Međutim, neki investitori ističu da će predviđanje cena zlata u budućnosti biti izazovno. Bez obzira na to, istorija nam pokazuje da zlato uvek održava svoju vrednost kao nakit i ostaje nezamenljiv element lepote.
Comments